Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psihološki pristupi zasnovani na naučnim principima.
Klijent i terapeut nastoje da identifikuju i promene klijentovo odmažuće razmišljanje i ponašanje, što vodi trajnom poboljšanju u raspoloženju i funkcionisanju. Terapija se zasniva na formulisanju individualizovanih terapijskih ciljeva i strategija koje se kontinuirano nadgledaju, evaluiraju i revidiraju tokom terapije. One takođe uključuju širok dijapazon kognitivnih, emotivnih, imaginativnih i bihejvioralnih tehnika i otvorene su za sve empirijski zasnovane intervencije iz drugih psihoterapijskih modaliteta. Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi.
Smatra se da je KBT efikasnija vrsta terapije u odnosu na neke druge, jer se promene kod klijenta vide već u kratkom roku. Postoji nekoliko pravaca koji su se razvili iz kognitivno-bihejvioralne terapije, a jedan od najpoznatijih i najpopularnijih je upravo REBT, odnosno racionalno emotivno bihejvioralna terapija. REBT je razvio Albert Ellis početkom pedeseth godina 20-og veka. REBT predstavlja sveobuhvatan, integrativan, eklektičan, psihoedukativan i direktivan pristup.
U osnovi REBT-a je ABC model:
A – aktivirajući događaj (situacija, pomisao…)
B – iracionalna uverenja
C – posledice (emocionalne, bihejvioralne, kognitivne)
Posledice mogu biti korisne ili blokirajuće.
Blokirajuće posledice:
- Osoba pati
- Mentalno je blokirana
- Ne ponaša se u skladu sa situacijom
- Akutni simptomi stresa
- Psihosomatske reakcije
- Manjak/višak motivacije
Osnovni postulat REBT-a je formulisao grčki stoički filozof Epiktet da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”. Ljudi osećaju ono što misle. Dakle, situacije koje nam se svakodnevno događaju nas ne čine deprimiranim, besnim, anksioznim, već način na koji razmišljamo o njima. Uverenja mogu da budu racionalna i iracionalna. Po teoriji REBT-a, u osnovi emocionalnih poremećaja su iracionalna uverenja.
Racionalna uverenja su logična, fleksibilna (prilagodljiva), preferencijalna, zasnovana na realnosti, korisna za nas i vode nas ka željenom cilju. Iracionalna uverenja (samoodmažuća uverenja) su, međutim, nelogična, rigidna (neprilagodljiva), nerealna (iskrivljuju naše opažanje stvarnosti i nisu u skladu sa njom, štetna su po nas (izazivaju neprijatne emocije, osujećuju naše konstruktivno ponašanje) i osujećuju postizanje željenog cilja.
Iracionalna uverenja zahtevaju da nešto MORA ili NE SME, izazivaju užasavanje, neizdrž i globalno ocenjivanje samoga sebe/drugih ljudi/sveta na osnovu pojedinačnih aspekata.
Postoje četiri kategorije iracionalnih uverenja:
- Apsolutistički zahtevi (prema sebi, drugima, okolnostima/svetu/životu)
- Globalno vrednovanje (sebe, drugih, okolnosti/sveta/života)
- Nizak prak tolerancije na frustraciju
- Katastrofiziranje
Ljudi imaju predispoziciju da misle na racionalan i iracionalan način.
Kada su naše misli nelogične, rigidne i apsolutističke, onda su i emocije nezdrave, disfunkcionalne, a ponašanje blokirajuće. Takođe, javljaju se telesne senzacije koje nam šalju poruku da se sa nama nešto dešava.
Zaključci/inferencije
Zaključci su naša nagađanja o tome šta se dešava, šta se dešavalo ili šta će se dešavati. Zaključci su ono što mislimo da jeste, mada to ne mora da bude tačno.
Iracionalni zaključci su iskrivljavanje – distorzije realnosti.
Greške u mišljenju predstavljaju derivate iracionalnih uverenja:
- Sve ili ništa razmišljanje
- Preterano uopštavanje (vremensko/prostorno)
- Otpisivanje pozitivnog
- Mentalni filter (selektivna pažnja)
- Fokusiranje na negativno
- Skok na zaključak
- Čitanje misli
- Proricanje sudbine
- Preuveličavanje / minimalizovanje
- Emocionalno rezonovanje
- Kognitivno rezonovanje
- Etiketiranje
- Personifikacija
- Obezvređivanje pozitivnog
- “Šta ako” mišljenje
Zaključci su obično deo akitivirajućih događaja (A).
Bazična uverenja
Bazična uverenja su osnovna uverenja – iracionalne ideje, iz kojih proističu druga, površnija uverenja. Osnovna uverenja određuju značenja događaja za nas i zadržavajući takva uverenja mi sebe osujećujemo u našim životnim ciljevima tj. ona su samoodmažuća.
Albert Elis je izdvojio nekoliko osnovnih uverenja na osnovu velikog broja uverenja koje je našao kod svojih klijenata.
Osnovna/bazična uverenja su (Ellis, 1994):
Lista 11 iracionalnih ideja
- Sudbonosno je važno i neophodno za odrasle ljude da budu voljeni ili priznati od strane gotovo svake značajne osobe u njihovom životu.
- Čovek apsolutno mora biti kompetentan, adekvatan i uspešan u svim važnim oblastima, ili bar u jednoj, inače je neadekvatna, bezvredna osoba.
- Ljudi se apsolutno moraju ponašati obzirno i pravedno i ako se ne ponašaju tako oni zaslužuju prokletstvo i osvetu. Njihovo loše ponašanje znači da su skroz pokvareni i loši.
- Kada se u životu događaji ne odvijaju onako kako bi čovek želeo i voleo da bude, to je užasno, grozno i nepodnošljivo stanje.
- Emocionalni poremećaji su većinom izazvani spoljašnjim događajima i ljudi nemaju mogućnosti da utiču na smanjenje ili povećanje svojih disfunkcionalnih osećanja i ponašanja u odnosu na te događaje
- Ako postoji mogućnost da se nešto opasno ili zastrašujuće desi čovek treba konstantno i mnogo da brine o tome i treba neprestano da bude okupiran mislima o mogućem javljanju tog opasnog događaja.
- Čovek ne može da se suoči sa nekim svojim životnim odgovornostima i teškoćama i stoga je bolje da takve teškoće i odgovornosti sistematski izbegava.
- Čovek mora biti prilično zavisan od drugih, odnosno neophodni su mu drugi ljudi i nije u stanju da samostalno upravlja i vodi svoj život.
- Prošlost je najvažnija determinanta čovekovog sadašnjeg ponašanja, jer ono što je u prošlosti imalo snažan uticaj na život čoveka, tokom celog njegovog života će nastaviti da utiče na sličan način.
- Poremećaji koje imaju drugi ljudi su užasni i čovek mora biti veoma uznemiren oko njih.
- Sigurno postoji nedvosmisleno ispravno, precizno i savršeno rešenje za ljudske probleme i užasno je ako se to savršeno rešenje ne pronađe.
Emocije
Prema REBT teoriji emocije su u velikoj većini situacija proizvod naših uverenja i mogu da budu zdrave i nezdrave emocije.
I jedne i druge mogu da budu različitog intenziteta.
Glavni cilj REBT psihoterapije je da se iracionalna uverenja otkriju, osporavaju i potom formulišu racionalna uverenja.
Usvajanje racionalnih uverenja se prvo dešava na intelektualnom nivou, potom na emocionalnom nivou i na kraju na bihejvioralnom nivou tj. naše ponašanje vodi ka ostvarenju naših ciljeva.
Usvajanje racionalnih uverenja dovodi do promene nezdravih u zdrave emocije.
Ukoliko Vam je potrebna profesionalna pomoć kako bi lakše prevazišli probleme sa kojima se suočavate, zakažite razgovor sa psihologom i počnite da vodite računa o svom mentalnom zdravlju.
