Oblasti interesovanja
Većina ljudi se tokom života suočava sa emocionalnim ili životnim problemima čije rešavanje prevazilazi njihove trenutne snage i kapacitete. U rešavanju tih problema se pokazalo da su psihoterapija i psihološko savetovanje izrazito efikasni.
Najčešće poteškoće psihološke prirode povodom kojih se ljudi obraćaju psihologu su:
Socijalna anksioznost
Socijalna anksioznost uključuje izražen strah ili anksioznost u socijalnim situacijama u kojima osoba veruje da može biti procenjivana od strane prisutnih.
Tipične situacije su: razgovori sa drugima, sastanak sa nepoznatom soobom ili osobama; kada osobu neko posmatra pri jelu i piću; kada osoba treba javno da nastupi; kada se od od osobe očekuje da uradi nešto u prisustvu drugih.
Hipohondrija i zdravstvena anksioznost
Hipohondrija i zdravstvena anksioznost se retko javljaju izolovano već se obično javljaju u sklopu nekog od anksioznih poremećaja, pre svega u sklopu generalizovanog anksioznog poremećaja i paničnog poremećaja.
Za razliku od zdrave brige za zdravlje, ova vrsta brige je preterana, štetna i hronična. U oba slučaja, osobe telesne senzacije pogrešno tumače i to najčešće kao znak nadolazeće teške i neizlečive bolesti.
Razlika se ogleda u tome što osobe sklone hipohodnriji često pričaju drugima o bolesti i svojim tegobama, odlaze kod lekara, aktivno tragaju za informacijama o simptomima i tretmanu bolesti, sve to čine na prilično dramatičan način u cilju redukovanja tenzije koju konstantno osećaju.
Nasuprot njima, osobe koje pate od zdravstvene anksioznosti, premda se plaše bolesti, izbegavaju odlazak lekaru i ne žele da pričaju o bolesti. Dakle, sklone su izbegavajućem ponašanju.
Generalizovani anksiozni poremećaj
U pitanju je “slobodno lebdeća anksioznost” i ispoljava se spremnošću da se svaka značajna životna situacija opaža i tumači kao ugrožavajuća i opasna. Kod ove vrste anksioznosti, osoba ima teškoće u kontrolisanju sopstvene zabrinutosti.
Prisutni su simptomi: nemir i spremnost da se nešto opazi kao užasavajuće; brzo zamaranje; slaba koncetracija i “prazna glava”; razdražljivost; mišićna napetost i poremećaj spavanja.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) spada u neurotske, anksiozne poremećaje, što znači da se manifestuje kroz trajnu preplavljujuću strepnju i intenzivne, iracionalne strahove. Ono što OKP razlikuje od drugih anksioznih poremećaja (fobija, paničnih napada i sl.) jeste činjenica da su anksioznost i strahovi povezani sa ponavljajućim, neželjenim i nametljivim neprijatnim mislima – opsesijama.
Za mnoge ljude jedino rešenje postaje da obave neki ritual ili neku stereotipnu radnju kojom će se misao neutralisati, strah smanjiti, a potencijalnu opasnost izbeći.
Psihosomatski poremećaji
Psihosomatski poremećaj predstavlja oboljenje nekog organa izazvano dejstvom psihičkih faktora. Što znači da telesni simptomi koji se javljaju nemaju organsko, već psihičko poreklo.
Dugotrajna izloženost stresu, traumatskim događajima, nerešenim intrapsihičkim i interpersonalnim konfliktima predstavljaju prediktore poremećaja funkcije organa. Na taj način dolazi do somatizacije, odnosno, razvoja telesnih simptoma koji su odraz mentalnih stanja.
Blaga i umerena depresija
Depresija kao poremećaj obuhvata skup simptoma koji se razlikuju s obzirom na stepen depresivnosti: blagi, umeren i težak.
Blagi stepen podrazumeva sniženo raspoloženje, nedostatak energije i anhedoniju (nesposobnost za uživanje), probleme sa spavanjem, probleme sa apetitom, pesimizam.
Umereni stepen depresije obuhvata pored svega navedenog i psihomotornu usporenost, dnevne promene raspoloženja, razdražljivost, smanjenu energiju, lošu koncentraciju, slabo pamćenje, osećanje krivice, samoptuživanje, beznađe, rano buđenje, gubitak apetita, smanjen seksualni nagon, često misli i o samoubistvu.
Težak stepen depresije obuhata sve prethodno navedene simptome s tim što su oni pojačani, a mogu se javiti halucinacije i pokušaji suicida. Greške u mišljenju koje se najčešće javljaju su: crno-belo mišljenje, selektivna pažnja, fokus na negativno, diskvalfikovanje pozitivnog, preterana generalizacija.
Napadi panike
Panični poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja i karakteriše se učestalim javljanjem napada panike. Napad panike se odlikuje nizom izraženih fizioloških simptoma kao što su ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, stezanje u grudima, grčenje mišića, vrtoglavica, trnjenje udova, mučnina, znojenje, glavobolja.
Na kognitivnom planu ovakvi fiziološki simptomi se tumače kao znaci mogućeg srčanog udara ili iznenadne smrti, gubljenja razuma ili gubitka kontrole (obično ljudi misle da će poludeti i uraditi nešto neadekvatno).
Problemi u partnerskim odnosima
Problemi u partnerskim odnosima se mogu grupisati u
1. nezadovoljstvo u partnerskom odnosu (partner najčešće ne dobija od partnera ono što želi)
2. poremećen partnerski odnos (jedna ili oba partnera uznemiravaju se dodatno u vezi sa sopstvenim nezadovoljstvom u parnetskim odnosima).
Uzroci problema mogu biti praktični i emocionalni.
Seksualni poremećaji
Naziv seksualne disfunkcije označava poremećaje koje karakteriše odsustvo uobičajenih reakcija u ključnim oblastima seksualnog funkcionisanja, što dovodi do teškoća ili potpune nemogućnosti da se uživa u seksualnom odnosu.
Prokrastinacija
Prokrastinacija znači odlaganje nečeg neprijatnog. Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje sopstvenih ciljeva ili rešavanja problema. Osoba hronično odlaže ili izbegava neko ponašanje kako bi izbegla neprijatnost koja je u vezi sa tim ponašanjem. Najčešće je u osnovi prokrastinacije filozofija kratkoročnog hedonizma.
Pored filozofije kratkoročnog hednozma, prateće niske tolerancije na frustraciju, jedan od razloga prokrastinacije je i nesigurnost oko sopstvene vrednosti koja se manifestuje kroz perfekcionizam, strah od neuspeha, strah od kritike i dr.
Donošenje odluka
Na teškoće u donošenju odluka mogu uticati: emocionalne blokade (konfuzija, strah, depresija), pasivnost i zavisnost od drugih, ambivalencija, konflikt dvostrukog odbijanja, pritisak sredine i sl.
Asertivno ponašanje
Problemi u komunikaciji
Svakog dana, čak i onda kada toga nismo u potpunosti svesni, mi komuniciramo sa drugim ljudima, bilo verbalno, bilo neverbalno.
Komunikacija je sastavni deo našeg života. Ona je od izuzetnog značaja za izgradnju veza u našem životu, bilo da su to veze sa kolegama, prijateljima ili partnerom.
Upravo zato, najčešće je nedostatak komunikacije ono zbog čega patimo. Loša ili nezadovoljavajuća komunikacija često dovodi do raskida odnosa.
Stres na poslu
Stres na poslu predstavlja fiziološku, psihološku i emocionalnu reakciju organizma na izazove i zahteve koji se postavljaju pred nas na radnom mestu.
Kao situacije koje izazivaju stres na poslu mogu se izdvojiti:
- Intenzivan radni tempo
- Prekovremeni rad
- Nedostatak samostalnosti i kontrole nad sopstvenim radom
- Loši međuljudski odnosi i komunikacija na radnom mestu
- Nesigurnost na radnom mestu i nepredvidivost
- Neadekvatna nagrada za rad
Traumatska iskustva, gubitak, žalost
Traumatska iskustva mogu izazvati niz emocionalnih i psiholoških reakcija, uključujući osećaj obamrlosti, povlačenje, depresiju, anksioznost, poteškoće sa spavanjem, koncentracijom, iritabilnost, napade panike, strahove, zamor i poteškoće u postavljanju granica i izgradnji intimnih odnosa i mnoge druge simptome. Svi ovi efekti traume mogu ozbiljno narušiti kvalitet života pojedinca.
Tuga ili žalost je neprijatno osećanje koje osoba ima kada procenjuje da nepovratno gubi nešto što joj je vredno i za šta je emocionalno vezana. Tugom se može reagovati na gubitak koji se dogodio u prošlosti, sadašnjosti ili se može ticati budućnosti. Anticipatorna žalost nastaje kada osoba veruje da je gubitak u budućnosti neminovan, tako da postaje tužna kao da se gubitak već desio. Tugovanje nije samo prirodna reakcija na gubitak, već i proces prevladavanja gubitka. Dakle, ako ova zdrava reakcija na gubitak izostane, i sam proces izlaženja na kraj sa gubitkom biće znatno otežan.
Teškoće u adaptaciji na razvojne promene proistekle iz različitih faza životnog ciklusa porodice
Dobar pokazatelj funkcionalnosti porodice je najčešće period stresnih i kriznih situacija kroz koje porodica tokom razvojnog životnog ciklusa prolazi. Ključno je pitanje kako se porodica suočava sa stresnim i kriznim situacijama različitih vrsta (razvojne, akcidentne krize) i kakav je kvalitet razrešavanja krize.
Ukoliko Vam je potrebna profesionalna pomoć kako bi lakše prevazišli probleme sa kojima se suočavate, zakažite razgovor sa psihologom i počnite da vodite računa o svom mentalnom zdravlju.
